Infopedia - Nova pitanja i odgovori u Ekonomija

Answered: Koliki je ukupan i prosečan rast BDP Srbije i regiona u periodu 2012-2016?

Thu, 06 Jul 2017 22:20:13 +0000

Kako je za Novu ekonomiju izračunao ekonomista Goran Radosavljević, prosečan rast BDP Srbije u ovom periodu je 0.7%, što daje ukupan rast od oko 4%.

Answered: Koliko u Srbiji ima registrovanih putničkih automobila?

Tue, 06 Jun 2017 10:45:04 +0000

Prema podazima državnog Zavoda za statistiku u 2015 godini bilo je 1.833.219 registrovanih putničkih automobila.

S obzirom da je Srbija tada imala 7.098.000 stanovnika, to znači da 25.8% stanovnika Srbije ima automobil.

Pogledajte evropske odnose:

broj vozila na 1000 stanovnika

Srbija 258

Italija 610

Slovenija 518

Rumunija 246

Answered: Koliko je privreda Srbije porasla u periodu 2014-2016?

Mon, 05 Jun 2017 14:59:35 +0000

Prema danas objavljenom izveštaju Svetske banke, privreda Srbije porasla je u ovom periodu 1.75%.

To je najmanji rast u regionu.

Rast BDP 2014-2106:

Makedonija 10.1%

Crna Gora 7.9%

BiH 7%

Hrvatska 4.1%

Albanija 7.8%

Rumunija 11.8%

SRBIJA 1.75%

Koji deo BDP Srbije proizvode privredni subjekti u većinskom vlasništvu stranaca (stranih država ili pojedinaca)?

Fri, 19 Aug 2016 11:30:52 +0000

Ovo je istovremeno razlika između nacionalnog dohotka koji je za ovaj deo manji od BDP Srbije.

Pitanje se istovremeno odnosi na drugo pitanje: Postoje li statistički podaci o Srbiji slični podacima kojima barata Piketi?

Da li je FCA Srbija d.o.o. Kragujevac vlasnik nove opreme na kojoj se proizvodi model 500L?

Fri, 20 May 2016 12:16:08 +0000

Koliko i po kom osnovu Fiat Automobili Kragujevac uplaćuje u rep. ili opštinski budžet?

Fri, 20 May 2016 12:07:41 +0000

Pitanje je povezano sa tajnim ugovorom kojim je nastala firma Fiat Automobili, izgleda da ova firma:

1) ne plaća poreze i doprinose za radnike

2) ne plaća porez na dobit.

3) ne plaća PDV na uvoz delova i opreme

Šta zapravo ova firma plaća, odnosno, koja je njena veza sa budžetom Srbije i opštine Kragujevac?

Answered: Kako se finansira Privredna komora Srbije?

Wed, 17 Feb 2016 10:03:14 +0000

Clanstvo u komori je dobrovoljno, a komora se finansira clanarinom.

Clanarina iznosi 0,19% od isplacene bruto zarade svim zaposlenim u mesecu.

Ako je preduzece malo - manje od 10 zaposlenih ili ima manje od 20 milliona din godisnjeg prihoda, clnarina je pausalna i iznosi 800 din mesecno.

Odluka o visini clanarine.

Answered: Sta znaci ''bailout''?

Tue, 19 Jan 2016 13:48:54 +0000

Bailout je spašavanje nekog ili neke firme od propasti, bilo kroz pozajmicu bilo kroz poklon (ili na neki drugi način)

Npr, naša država gotovo redovno bail-outuje dobar deo državnih firmi.

U bankarskom sektoru kod nas nije došlo do bail-outa banki koje su propale u poslednjih par godina već je država preuzela na sebe potraživanja deponenata i deo koji je bila u obavezi jer je garantovala (do 50.000€) i deo koji nije bila u obavezi (preko 50.000€ - pod obrazloženjem da se čuva stabilnost i poverenje).

U US je bailout imao dirketnu fazu: TARP - program u kome je od banaka otkupljeno u tom trenutku bezvrednih finansijskih instrumenata za ukupno 431 milijardu dolara

Država je zauzvrat dobila udeo u vlasničkoj strukturi banaka (posebna vrsta akcija koje im daju udeo u vlasništvu ali ne i pravo glasa)

Kada su se banke oporavile država je svoj udeo prodala, i zaradila (udeo je u trenutku prodaje vredeo više od 431 milijardu $)

Postojao je i indirektan bailout a to je odluka države da pokrene nešto što se zove Quantitative easing (što je najbliže onome što ovde pamtimo kao primarna misija - ali ne baš to - ovaj odgovor bi postao previše dugačak kad bi objašnjavao QE ali država kreira novac kojim otkupljuje obveznice, najčešće državne, banka zato može da kupuje nove obveznice koje će opet država otkupiti, banka ima zagarantovanu zaradu, teoretski imamo inflaciju ali praktično ne jer se to radi u vreme deflatornih pritisaka, bla bla bla)

Bilo kako bilo, američki kongres se odlučio za TARP jer su verovali da bi puštanje banaka da propadnu izazvalo višestruke sistematske efekte na privredu, ili jer su bili u džepu banaka koji su im ujedno i jedni od najvećih donora - u zavisnosti koliko si ciničan :-)

QE je pak sproveo FED (US verzija centralne banke), oni imaju dosta prostora da rade po svom nahođenju, njegov cilj nije bio samo da se spasu banke, ali one su najviše profitirale tome jer su najbliže izvoru novca (mogu da pozajmljuju od države po u to vreme skoro nultoj eskontnoj stopi), njihov cilj je bio da se novac upumpa u privredu kao monetarna verzija stimulusa (ideja je analogna Kejnzijanskom anticikličnom delovanju)

(trenutno se QE program uveliko sprovodi od strane ECB)

Answered: Zasto su neki zagovornici liberalne ekonomije(Bastija, Hazlit) protiv monopola a neki ne?

Tue, 10 Nov 2015 10:11:30 +0000

Najkraći odgovor bi bio: zato što su neki neo--- a neki nisu :). ali evo i šireg.

Onaj skup dogovorenih pravila P iz teksta "Doktrina Luja XIV" može da nam posluži za gradaciju:

1) neko je protiv skupa P kao takvog, svako pravilo je "nametanje"

2) mogu neka pravila ali se tretiraju kao "nužno zlo" - dakle "filozofija" ostaje ista, ali se dopuštaju neki izuzeci kao ustupak praktičnosti

3) mogu neka pravila, ali samo ona koja se ticu bezbednosti i ugovora (minimalna država - vojska, policija, sudovi)

4) može proširen skup pravila, pa i, recimo, državne škole, recimo, ali samo kao vid "preraspodele" zapravo milostinje za one koji su manje srećni. (Fridman) U ovom liberalizmu se javlja pitanje "moralnog hazarda" pošto se preptostavlja da onaj ko živi od pomoći prestaje da bude odgovoran.

5) može i širi skup pravila, u prilog realizmu i postupnosti reformi, dakle javni sektor treba smanjivati ali ništa ne može odjednom (većina sadašnjih "realnih" (neo) liberela.

e sad ima i

6) treba uvesti i pravila koja zabranjuju monopole ili "zloupotrebu monopola". Ovo je najnejasniji deo aktuelnog liberalizma. Pošto bi trebalo da su za tržište, trebalo bi da su protiv monopola, ali pošto su protiv regulacije, onda bi možda trebalo da se pomire sa tim da monopoli nastaju spontano ili manje spontano i da se sa tim, u ime nemešanja države, treba pomiriti.

U principu bi trebalo da je moguce urediti tržište bez monopola. Strukturni monopoli bi ostali državi ili preduzećima koja su napravljena kao kvazi-društvena poput novinske agencije DPA u Nemačkoj. Ona je privatna, ali vlasništvo u njoj ne može biti veće od 1,5% (niko nema monopol) i posluje kao servis za sve ostale medije.

Kod nas bismo mogli da 1) ukinemo sve licence za privrednu delatnost (poput licenci za telekomunikacije) 2) ostavimo strukturne monopole u drž. vlasništvu ili napišemo zakone koji regulišu zajednička preduzeća poput DPA.

Answered: Šta je to neoliberalizam?

Tue, 10 Nov 2015 08:00:19 +0000

plakat sa tribine

Kako manjinski partner štiti svoje interese u jednom akcionarskom društvu?

Mon, 02 Nov 2015 11:41:09 +0000

Koliki je procenat smanjenja penzija?

Tue, 13 Oct 2015 22:55:54 +0000

Answered: Koliko je politika subvencija uspešna?

Wed, 07 Oct 2015 13:21:41 +0000

Economics in One Lesson

by Henry Hazlitt

http://steshaw.org/economics-in-one-lesson/

Čime se najčešće pravda postojanje subvencija u poljoprivredi u liberalnim zemljama Zapada koje ih imaju?

Wed, 07 Oct 2015 00:19:12 +0000

I na koji način subvencije u poljoprivredi pravdaju oni koji su protiv subvencija u drugim delovima ekonomije?

Answered: Koliko se inače u Beogradu plaća zakup građevinskog zemljišta?

Tue, 06 Oct 2015 10:57:42 +0000

U Politici od 06.10.2015. arhitekta Zdravko Zdravković tvrdi da je u ranijem periodu gradu za dobijanje građevinske dozvole plaćano 150-200 evra po kvadratu izgrađene stambene površine, a vlasniku zemljišta još 350-400 evra po kvadratu.

U slučaju dve kule Beograda na vodi, koje bi trebalo da imaju 60.000 kvadrata - a grad je (bio) vlasnik zemljišta - ako uzmemo za ukupne dažbine 550 evra po kvadratu, grad bi od kvadrata iz Dve kule trebalo da prihoduje 33 miliona evra.

Answered: Koliki su godišnji anuiteti javnog duga Srbije?

Mon, 05 Oct 2015 18:43:14 +0000

Koliko mi je poznato, ovaj podatak nigde nije javno i jasno predstavljen.

Međutim, na osnovu Pisma o namerama koje je Vlada Srbije uputila MMF, može se množenjem projektovanog BDP sa procentom dospelih rata u pojedinim godinama, dobiti ovi podaci:

Answered: Koliki procenat od prodaje zemljišta u BGH20 ima Strateški partner nakon isteka perioda od 20 godina?

Wed, 30 Sep 2015 20:17:18 +0000

Procenat varira u zavisnosti od toga koliko je zemljišta izgrađeno posle 20 godina.

Ako je, na primer, izgrađeno 20% zemljišta, to je 2/5 od obećanih 50% pa će i procenat od prodaje biti 2/5 od 68% koje inače društvu pripadaju, dakle 27.2%.

Dakle, u sledećih 99 godina, nezavisno od dalje izgradnje, Strateški partner ima procenat od prodaje zemljišta.

Answered: Mora li Strateški partner u Društvu BGDH2O da finansira Društvo sa svih 300 miliona evra?

Wed, 30 Sep 2015 19:44:19 +0000

Ne.

"Da bi se izbegla svaka sumnja" Ugovor o "Beogradu na vodi" kaže da Strateški partner nema obavezu finansiranja preko "ukupne finansijske obaveze".

Da li postoji zemlja u Evropi u kojoj je najveća telekomunikaciona kompanija u vlasništvu jedne osobe?

Tue, 29 Sep 2015 22:39:24 +0000

Koji glavni gradovi Evrope imaju gradske vodovode u većinskom privatnom vlasništvu?

Tue, 29 Sep 2015 22:36:02 +0000

Može li Društvo "Beograd na vodi" da daje u zakup trećim licima zemljište Beograda na vodi?

Tue, 29 Sep 2015 21:33:02 +0000