Question

Zbog čega se na RTS govori "matUrant", "alEksandar", "argUment"?

Answer 1

Objašnjenje iz emisije "Srpski na srpskom" Radio Beograda od 18-05-2015.

Prema pravilima o mestu akcenta u srpskom jeziku silazni akcenti ne mogu stajati na unutrašnjim niti na poslednjm slogovima reci.

Ova pravila vaze i za domaće i za strane reči. Silazni akcenti sa takvih pozicija prenose se na slogove ispred i prelaze u akcente uzlazne intonacije a na starom mestu akcenta, Ukoliko je bio dug, ostace duzina. Stoga,umesto: verovAtno, ociglEdno, visesprAtnica, radijAtor, svojevRstan,svakodnEvno - treba reci verOvatno, visEspratnica, ocIgledno, prevAshodno, svojEvrsno, svakOdnevno,.    Akcenat ce se prenositi i u stranim rečima koje se češće javljaju sa silaznim akcentom unutar reci. Dakle, pravilno je reći :arhItekta, ambAsador, telEvizija, parlAment, radIjator, ambIjent, asIstent, milIjarda, instrUmant, prodUcent, raznOrazni          

Prema tome. bi bilo: ne maturAnt, nego matUrant. ne AleksAndar, nego AlEksandar, ne argumEnt, nego argUment.

(Poslednji slog se, inace, u nasem jeziku nikad ne naglasava)

Comments

Meni je međutim pitanje:

1) Koje obrazloženje postoji za ovu promenu, pošto je srpski jezik postojao i dok se govorilo drugačije.

2) Kako je moguće da to obrazloženje nije učinjeno više javnim?

3) Da li je postojao spor lingvista oko ovog pravila, pošto ona vode ka mnogim rogobatnim izgovorima?

4) Da li su lingvisti svesni da je snaga pravila u današnjoj kulturi manja, i to sa pravim manja, nego ranije. Drugim rečima, potpuno je legitimno i ne bi trebalo suzbijati stari govor, pogotovu što se njegova pravilnost (jer je bio norma dugo godina) ne može osporiti?

---

"Prema pravilima o mestu akcenta u srpskom jeziku silazni akcenti ne mogu stajati na unutrašnjim niti na poslednjm slogovima reci."

Znam, šta je poslednji slog ali šta je to unutrašnji slog?

---

ne znam, valjda je unutrašnji onaj koji nije Prvi ni poslednji, ispada da silazni akcenti onda mogu stajati samo na prvom slogu.
(treba opet preslušati šta kažu)

---

Tako je, unutrašnji je onaj koji nije prvi ni poslednji, i silazni bivaju samo na prvom slogu. Skoro uvek. Ali eto, ima ovih reči gde se pojavljuje i negde drugde.
Nije se govorilo drugačije ranije (bar ne skorijih vekova :P), važilo je to pravilo, a izuzeci uvek postoje u jeziku.

---

Da li je onda to pravilo rekurzivno?
Npr pomerimo akcenat sa poslednjeg sloga na pretposlednji ali je taj slog unutrašnji, da li onda nastavljamo da ga pomeramo sve dok ne dođemo na prvi slog?
U ovim primerima mi se čini da se akcenat  pomera samo za jedano mesto.
Naročito primer:
ne maturAnt, nego matUrant
"tU" je je i dalje unutrašnji slog, ne?
(Nije mAturant nego matUrant)

---

Govorilo se i te kako, Ja i sada mislim da je i lepše i pravilnije MaturAnt, JugoslAvija, AmbasAdor itd.