Najkraći odgovor bi bio: zato što su neki neo--- a neki nisu :). ali evo i šireg.
Onaj skup dogovorenih pravila P iz teksta "Doktrina Luja XIV" može da nam posluži za gradaciju:
1) neko je protiv skupa P kao takvog, svako pravilo je "nametanje"
2) mogu neka pravila ali se tretiraju kao "nužno zlo" - dakle "filozofija" ostaje ista, ali se dopuštaju neki izuzeci kao ustupak praktičnosti
3) mogu neka pravila, ali samo ona koja se ticu bezbednosti i ugovora (minimalna država - vojska, policija, sudovi)
4) može proširen skup pravila, pa i, recimo, državne škole, recimo, ali samo kao vid "preraspodele" zapravo milostinje za one koji su manje srećni. (Fridman) U ovom liberalizmu se javlja pitanje "moralnog hazarda" pošto se preptostavlja da onaj ko živi od pomoći prestaje da bude odgovoran.
5) može i širi skup pravila, u prilog realizmu i postupnosti reformi, dakle javni sektor treba smanjivati ali ništa ne može odjednom (većina sadašnjih "realnih" (neo) liberela.
e sad ima i
6) treba uvesti i pravila koja zabranjuju monopole ili "zloupotrebu monopola". Ovo je najnejasniji deo aktuelnog liberalizma. Pošto bi trebalo da su za tržište, trebalo bi da su protiv monopola, ali pošto su protiv regulacije, onda bi možda trebalo da se pomire sa tim da monopoli nastaju spontano ili manje spontano i da se sa tim, u ime nemešanja države, treba pomiriti.
U principu bi trebalo da je moguce urediti tržište bez monopola. Strukturni monopoli bi ostali državi ili preduzećima koja su napravljena kao kvazi-društvena poput novinske agencije DPA u Nemačkoj. Ona je privatna, ali vlasništvo u njoj ne može biti veće od 1,5% (niko nema monopol) i posluje kao servis za sve ostale medije.
Kod nas bismo mogli da 1) ukinemo sve licence za privrednu delatnost (poput licenci za telekomunikacije) 2) ostavimo strukturne monopole u drž. vlasništvu ili napišemo zakone koji regulišu zajednička preduzeća poput DPA.
