Question

Sta znaci ''bailout''?

Answer 1

Bailout je spašavanje nekog ili neke firme od propasti, bilo kroz pozajmicu bilo kroz poklon (ili na neki drugi način)

Npr, naša država gotovo redovno bail-outuje dobar deo državnih firmi.

U bankarskom sektoru kod nas nije došlo do bail-outa banki koje su propale u poslednjih par godina već je država preuzela na sebe potraživanja deponenata i deo koji je bila u obavezi jer je garantovala (do 50.000€) i deo koji nije bila u obavezi (preko 50.000€ - pod obrazloženjem da se čuva stabilnost i poverenje).

U US je bailout imao dirketnu fazu: TARP - program u kome je od banaka otkupljeno u tom trenutku bezvrednih finansijskih instrumenata za ukupno  431 milijardu dolara

Država je zauzvrat dobila udeo u vlasničkoj strukturi banaka (posebna vrsta akcija koje im daju udeo u vlasništvu ali ne i pravo glasa)

Kada su se banke oporavile država je svoj udeo prodala, i zaradila (udeo je u trenutku prodaje vredeo više od 431 milijardu $)

Postojao je i indirektan bailout a to je odluka države da pokrene nešto što se zove Quantitative easing (što je najbliže onome što ovde pamtimo kao primarna misija - ali ne baš to - ovaj odgovor bi postao previše dugačak kad bi objašnjavao QE ali država kreira novac kojim otkupljuje obveznice, najčešće državne, banka zato može da kupuje nove obveznice koje će opet država otkupiti, banka ima zagarantovanu zaradu, teoretski imamo inflaciju ali praktično ne jer se to radi u vreme deflatornih pritisaka, bla bla bla)

 Bilo kako bilo, američki kongres se odlučio za TARP jer su verovali da bi puštanje banaka da propadnu izazvalo višestruke sistematske efekte na privredu, ili jer su bili u džepu banaka koji su im ujedno i jedni od najvećih donora - u zavisnosti koliko si ciničan :-) 

QE je pak sproveo FED (US verzija centralne banke), oni imaju dosta prostora da rade po svom nahođenju, njegov cilj nije bio samo da se spasu banke, ali one su najviše profitirale tome jer su najbliže izvoru novca (mogu da pozajmljuju od države po u to vreme skoro nultoj eskontnoj stopi), njihov cilj je bio da se novac upumpa u privredu kao monetarna verzija stimulusa (ideja je analogna Kejnzijanskom anticikličnom delovanju)

(trenutno se QE program uveliko sprovodi od strane ECB)

Comments

ovo kako si objasnio, da je drzava zaradila, zvuci kao da je bejlaut super. ajde nekako to jednostavnije, dakle, banka propada zbog nenaplativih kredita, a krediti dolazi iz stednje i onda drzava to radi jer...?

---

Štednja nije naročiti problem: FDIC osigurava sve štedne naloge do 250.000$
Problem banaka možda jeste u osnovi bio pad cena nekretnina (te nemogućnost da se pokriju troškovi stambenih kredita od kojih oni koji su kredit uzeli odustanu)
Ali da je samo to bio problem, problema ne bi bilo.
Problem su složeni finansijski instrumenti zasnovani na tim kreditima, kao i dozvoljeni finasijski levridž od 30:1 (banka fizički ima 1$ ali barata sa 30$) itd, itd, čitave debele knjige su pisane o tome.
 
Da li je bejlaut bio super ili ne naučno ne znamo (ne možemo da ponovimo taj eksperiment)
Šta ko od ekonomista misli o bejlautu poprilično zavisi od njihove političke filozofije: levičari i libertarijanci ga ne vole, svako iz svojih razloga.
Ostali smatraju da je to bilo nužno zlo i da je sprečena depresija nalik onoj krajem 20tih godina 20. veka.

Zanimljiv primer je Island, koji je preuzeo obaveze banaka prema štedišama i onda pustio banke da propadnu.
Neposredni efekat je bio katastrofalan pad privrede, velika devalvacija, gubitak velikog procenta radnih mesta itd, ali bar su imali posle toga čiosto stanje, bankari su propali, neki zaglavili ćuzu, tako da će teško u budućnosti ponavljati takvo ponašanje.
A Island se polako vraća na standard od pre krize, mada trebalo je preživeti tih prvih par godina.

Answer 2

ovo pitam u smislu: kuku zar je moguce da se spasavaju lihvarske banke koje su imale one menadzerske bonuse a haos napravise, il se zapravo spasava stednja gradjana? u tom smislu pitam i dal bi levicari bili protiv spasavanja stednje, tj dal bi iko onda ostavljao pare u banci bez drzavne garancije.

mislim, sta bude sa tim rukovodstvom i tim bonusima ako bude bejlauta, jel nekako odgovaraju

Moguce da je i spasavanje stednje i spasavanje lihvara, jer jelte ako hoces samo stednju spasit, ta cifra moze da se prebaci u drugu banku a prva da propadne

Comments

Vidiš, nisam siguran, Mislim da je "bailout" značio pokrivanje gubitaka banaka, bez "otkupa" dugova gradjana.

Drugim rečima, mislim da su bankama pokriveni gubici, a da nekretnine nisu postale vlasništvo gradjana, vec su ostale vlasništvo banaka, koje su ih oduzeče od gradjana koji nisu mogli plaćati kredite.

makar u medijima nigd enije bilo izveštaja da je drugačije.

ne mislim da treba nadoknadjivati gubitke privatih banaka.