Bailout je spašavanje nekog ili neke firme od propasti, bilo kroz pozajmicu bilo kroz poklon (ili na neki drugi način)
Npr, naša država gotovo redovno bail-outuje dobar deo državnih firmi.
U bankarskom sektoru kod nas nije došlo do bail-outa banki koje su propale u poslednjih par godina već je država preuzela na sebe potraživanja deponenata i deo koji je bila u obavezi jer je garantovala (do 50.000€) i deo koji nije bila u obavezi (preko 50.000€ - pod obrazloženjem da se čuva stabilnost i poverenje).
U US je bailout imao dirketnu fazu: TARP - program u kome je od banaka otkupljeno u tom trenutku bezvrednih finansijskih instrumenata za ukupno 431 milijardu dolara
Država je zauzvrat dobila udeo u vlasničkoj strukturi banaka (posebna vrsta akcija koje im daju udeo u vlasništvu ali ne i pravo glasa)
Kada su se banke oporavile država je svoj udeo prodala, i zaradila (udeo je u trenutku prodaje vredeo više od 431 milijardu $)
Postojao je i indirektan bailout a to je odluka države da pokrene nešto što se zove Quantitative easing (što je najbliže onome što ovde pamtimo kao primarna misija - ali ne baš to - ovaj odgovor bi postao previše dugačak kad bi objašnjavao QE ali država kreira novac kojim otkupljuje obveznice, najčešće državne, banka zato može da kupuje nove obveznice koje će opet država otkupiti, banka ima zagarantovanu zaradu, teoretski imamo inflaciju ali praktično ne jer se to radi u vreme deflatornih pritisaka, bla bla bla)
Bilo kako bilo, američki kongres se odlučio za TARP jer su verovali da bi puštanje banaka da propadnu izazvalo višestruke sistematske efekte na privredu, ili jer su bili u džepu banaka koji su im ujedno i jedni od najvećih donora - u zavisnosti koliko si ciničan :-)
QE je pak sproveo FED (US verzija centralne banke), oni imaju dosta prostora da rade po svom nahođenju, njegov cilj nije bio samo da se spasu banke, ali one su najviše profitirale tome jer su najbliže izvoru novca (mogu da pozajmljuju od države po u to vreme skoro nultoj eskontnoj stopi), njihov cilj je bio da se novac upumpa u privredu kao monetarna verzija stimulusa (ideja je analogna Kejnzijanskom anticikličnom delovanju)
(trenutno se QE program uveliko sprovodi od strane ECB)