U izjavi ministra nalazi se više tvrdnji koje treba analizirati:
1) Zakon o zaštiti konkurencije ne zabranjuje objavljivanje ugovora kao takvog, ukoliko ne postoji saglasnost stranog partnera da se ugovor objavi. Zakon zabranjuje da se objave samo oni delovi ugovora koje je Komisija za zaštitu konkurencije označila kao "zaštićeni podaci"
Član 45. zakona samo određuje da Komisija to može da uradi, ne kaže da je ona obavezna da to uradi. Evo tog člana 45 Zakona.
2) Ministar kaže da je po SSP ugovoru potpisanim sa EU, Srbija bila u obavezi da donese Zakon o zašititi konkurencije. Međutim, to nema veze sa uslovom da za javnost zakona mora postojati saglasnost stranog partnera.
Jer, u Zakonu koji je donet prema obavezi iz SSP, NEMA tog uslova.
3) Ministar kaže da je pri sklapanju ugovora zahtev stranog partnera bio da podaci budu tajni.
Međutim, ministar ili neko drugi morao je u trenutku sklapanja ugovora reći stranom partneru da ni ministar niti bilo ko drugi NE MOŽE da garantuje tajnost ugovora pošto o zaštićenosti (tajnosti) podataka odlučuje Komisija za zaštitu konkurencije.
Drugo, ministar je mogao da kaže da će OBAVEZE SRBIJE biti u delu ugovora koji mora biti JAVAN, ali da ce biznis plan i slični podaci biti ostavljeni Komisiji za zaštitu konkurenicje da odluči. Komisija bi, svakako, morala da nadje baš dobro obrazloženje da ovako odvojene obaveze Srbije ZAŠTITI i spreči njihovo objavljivanje.
Dakle, ukupan odgovor je NE: ni po jednom ZAKONU Srbije, ni po SSP, uslov za objavljivanje ugovora sa stranim partnerom nije pristanak stranog partnera da se ugovor objavi..
