Question

Sta je to nacionalni (ili strateski) resurs?

Answer 1

Verovatno ciljaš na zemljište, ali da najpre proširimo priču. Ja mislim da je sve što postoji u nekoj državi nacionalni resurs. U slučaju rata ili slične preke potrebe ono to i postaje.

U tom smislu, dok postoji svest o zajedništvu, ono što je nacionalni resurs može biti podeljeno u privatnu svojinu.

Ograničenja privatne svojine idu pre iz strukturnih karakteristika, nego iz odredjenja da je nešto nacionalni resurs. Pa onda putna mreža, železnička mreža, reke itd nisu privatne niti će biti.

Ipak, kada nešto iz javnog prelazi u privatno vlasništvo, onda to nije u jednakom smislu moguće iskoristiti u javne svrhe, pa sa ovim prelaskom po mom mišljenju treba biti konzervativan.

To važi i za zemljište. Čak i ako u SSP piše da stranci iz EU mogu da kupuju zemlju pod istim uslovima kao i domaći, to ne znači da je sadašni vlasnik mora prodavati.

Comments

pravo da ti kazem vise sam mislio na telekom, zasto ljudi kazu to za njeg?
kad vec rece zemljiste, sta cemo sa onim cuvenim 'hoce li to stranac da stavi na ledja i odnese?'

---

Ja ne cuh za Telekom "nacionalni resurs" :) ali isti je odgovor, sve je nacionalni resurs, a strukturni monopol je strukturni monopol

---

ih nisi :) pa evo http://ne.rs/sr/artikli/razgovor-dijana-ivanov-kadi%C4%87-i-branko-kova%C4%8Devi%C4%87
uglavnom ako nije nac res ni struk mon tj ako mu se ukine monopol onda?

---

Pa oni ni sada nisu monopolisti, ili?

zapravo sam ovde bezveze pominjao strukturni monopol, ovde je prosto pitanje prodaje profitabilnog državnog preduzeća.

Ovo je zanimljivo iz intervjua sa linka:

"Ako ga država proda, nerealno je očekivati da će Srbija moći da utiče na cene, kvalitet usluga, ali i na bezbednost i zaštitu podataka građana."

ispada da ovde država povoljno utiče na cene (drži ih nižim), a liberali polaze od toga da bi tek novi privatni vlasnik povećao konkurenciju i tako snizio cene.

Druga škola mišljenja je da ne bi snizio cene, nego napravio kartel sa drugim privatnim i tako povecao cene i profit.

Tu bi moglo da pomogne iskustvo: šta se desilo kada je privatizovan (zapravo odvojen od vlasništva domaće države) telekom u Hrvatskoj? Koliko se sa državnim Telekomom pate Slovenci (Slovenci su mi omiljnei argument)?

Ovo je još bitno:

"Mi bismo od prodaje  možda dobili milijardu i dvesta miliona evra. To je suma koju Telekom može da zaradi i uplati državi za manje od dve godine."

---

izgleda da je ovo ideolosko neslaganje, ali o tome na kraju.

kopka me to resurs, evo kaze bezbednost i zastita, ok, onda ne sme da se proda ako je tako.

ali ako nije tako, i ako nije monopol ni to nesto strukturno, onda zasto da se ne proda, i tako dolazimo do toga, sto prodaji uspesno drz pred. ali, ako smo rekli da drzava ne treba da pravi namestaj, jel onda ne treba i da se bavi telekomunikacijama? i evo, ipak pre kraja, da je simpo uspesan, ti bi opet bio protiv prodaje, jer tu novac ide u budzet itd.
dakle, zasto onda i dalje ne pokusavamo i sa namestajem, i sa telekomunikacijama, i sa patikama itd?
i ovo sto navodis nisam sigurnan kolko je tacno, tipa da drzi male cene, ko zna, a i opet imamo anomaliju viska radnika, kako to moze da se isplati vecno? ovo za dve godine ne znam dal je tacno. i ok, sta je bilo sa tim primerima hrv i slo?

---

Da, u principu ne vidim problem u tome da drzava profitabilno ili umereno proftabilno pravi namestaj ili bilo sta drugo.

S tim da drzavno preduzece (ovo sam ponovio 100 puta, ali nekako niko ne trza) mora biti potpuno transparentno. Plate, bilansi, sve potpuno transparentno. Drugim receima, ne mogu da kriju gubitke.

Jos, sa preduzeca na trzistu, koja ne obezbedjuju nuzne poslove u drzavi, trebalo bi da je moguce da preduzece pokusa da ostane drzavno, tako sto ce smanjiti plate. Tako da bi plate trebalo da fluktuiraju (ne da budu prosto vezane za platne razrede). Isto tako bi trebalo da mogu da podele deo profita.

Radnici koji nisu na trzistu, recimo nastavnici u drzavnim skolama, trebalo bi da primaju platu u skladu sa platnim razredima.

Ukratko, nije to ni preterano komplikovano, alii niko nema volje da se time bavi, pa cemo u to ime da prodamo sta ima, pa kom opanci kom obojci, a bice i jednog (vse) i drugog (manje)

---

pa to hocu reci, neslaganje je ideolosko, jer, recimo ako smo se odlucili da ne volimo komunizam, onda tu ne ide da postoji (cak i profitabilno) drzavno preduzece, koe pravi namestaj ili sapun ili patike. to prakticki znaci da mi glasamo za neke, koji imenuju neke druge da rade u tim firmama, pa mi to kao (u tvom idealnom transparentnom sistemu) kontrolisemo, mislim, nije li to komplikovano, daj samo da kupim iili ne kupim tu patiku, jos treba i da ih kontrolisem.

p.s. nisam neki strucnjak za marksizam i neokomunizam ali dal si siguran da to ti bas ne volis ;)