Iliri su svi stanovnici Balkana.
Ilirski pokret se temellji na viševekovnoj tradiciji učenih ljudi pretežno u Dalmaciji - narodosnoj svesti o jedinstvenom narodu od Crnog do Jadranskog mora. Poetski izraz je pojanje "serbskim načinom" (bugaršticom, višeglasnim pevanjem, verovatno pretečom klapskog) u pesmi O ribanju i ribarskom pripovedanju Petar Hektorovića. Ribari ispred Hvara "poju" o događajima i ličnostima sa teritorije današnje Rumunije i Bugarske.
Gotovo svi učeniu ljudi su predavali tu tradiciju. Najčešće preko uvodnog dela anala primorskih gradova koji sadrže kratku istoriju identičnih sadržaja.
Najpoznatiji je "popis" Dalmatinskih zemalja Fausta V rančića: "Далмацију пак не ограничавам на оне врло уске границе, које су јој данас поставиле неповољне прилике, него на оне којима је некоћ била омеђена.... Сада се дијели на Далмацију, Хрватску, Босну, Славонију, Србију и Бугарску...“ Faust VRANČIĆ Dictionarivm qvinqve nobilissimarvm Evropæ lingvarvm, Latinæ, Italicæ, Germanicæ, Dalmatiæ & Vngaricæ (1595)
Izraz "samo Hrvat" je "novokomponovan". Ime Hrvat se u radovima mislilaca koji su se zalagali da to bude opšte ime našeg naroda (Riter Vitezović i Ante Starčević), koristi sinonimski za isti skup ljudi i teritorija koja Vrančić zove Dalmatincima a većina primorskih mislilaca Ilrima ili Slovinima, a koje takođe popisuje Dositej Obradović (a koristi Vuk Karadžić) kao Srbe. I za Ritera i za Starčevića najznačajnija hrvatska dinastija su Nemanjići, po Starčeviuću su "Šumadinci najbolje od Hervata". I on ima popis zemalja sličan Vrančići i Dositeju u knjizi "Na čemu SMO". Razdeljena je u poglavlja o stanju u NAŠIM zemljama. Počinje sa kneževinom Srbijom, zatim našima u Turskoj i završava sa trojednicom. Starčević takođe pominje "naš hervatskiBeograd na Savi".
Ukratko - lažu nas kao psi.
Inače Ilirska akademija nauka osnovana je u Splitu krajem 18. veka.