Leksikon srpskog srednjeg veka ovako objašnjava odnos titula:
"За живота Душановог Урош је уз оца носио краљевску
титулу, после Душанове смрти Урош је само цар. Тек 1365
(или можда нешто раније) обнавља се савладарство цара и
краља утолико што титулу краља добија Вукашин. Како
су се у последњим годинама њихове владе односи
помутили Вукашин је увео титулу мпадог краља (в.) и
доделио је своме најстаријем сину Марку. Ситуацију је
после Душанове смрти компликовала и чињеница да је
царску титулу узео Душанов полубрат, син Стефана
Дечанског из другог брака, који се титулисао: Симеон
Урош Палеолог. Преко две деценије постојала су
напоредо два српска царства, једно око старог државног
средишта, друго са центром у Трикали у Тесалији.
Симеон је имао наследника Јована Уроша, који се повукао
са престола и замонашио. С њим је, негде после 1371,
нестало царске титуле код Срба."
"Заједничка владавина цара Уроша и краља Вукашина није ни византијска ни угарска копија"
Wikipedia o Svetom Rimskom carstvu kaže ovo:
"Zemlje carstva
Teritorij da bi se smatrao zemljom, sukladno feudalnom pravu, iznad sebe nije smio imati nijedan autoritet osim samog cara. U zemlje spadaju: ¤ Teritoriji pod vlašću vojvode ili kneza, a u nekim slučajevima kralja. Vladari Svetog rimskog carstva, s izuzetkom kralja Češke (elektora) nisu smjeli nositi titulu kralja u okviru carstva, ali su neki imali kraljevstva izvan carstva, kao na primjer u slučaju kraljevstva Velike Britanije čiji vladar je također bio knez-izbornik od Hanovera od 1714. do ukidanja carstva."
