• Registracija
Podeli:
×

Lajkujte Infopediju na FB

Postanite korisnik!

Infopedija - mesto gde možete postaviti pitanja na koja tačni odgovori postoje!
Za unose na Infopediji odgovaraju korisnici, kao na TW ili FB. Ipak, Infopedija će obrisati sve unose koji zadiru u privatnost ili su uvredljivi. Svi odgovori na Infopediji ne moraju biti tačni, ali su smisao i cilj Infopedije tačni odgovori.

Da li je despot Stefan Lazarević ratovao na strani Turaka?

0 glasa

pitanje postavljeno ^mesec ^dan, ^godina u Istorija od vladam (7,490 poena)
Podeli:
Битка код Никопоља, Минијатура у Хроници Жана Фроасара, настала у Брижу у 15. веку, чува се у Националној библиотеци Француске.

1 odgovor

0 glasa

Despot Stefan Lazarević je učestvovao u tri velike bitke zajedno sa turskim trupama predvođenim sultanom Bajazitom I.

Prva bitka je bitka na Rovinama u Rumuniji iz 1395. godine između vlaškog vojvode Mirče Starijeg i vojske Bjazita I gde su na turskoj strani, osim vojske Stefana Lazareviča i vitezovi Marka Mrnjavčevića (Marka Kraljevića iz narodnih pesama). Ovu bitku je turska strana izgubila, a Marko gine u ovoj bici.

Druga bitka je bitka kod Nikopolja (prikazana na slici) na Dunavu u Bugarskoj 1396. godine. Ova bitka smatra se poslednjom bitkom u okviru krstaških ratova. Na jednoj strani bila je krstaška vojska predvođena Žigmundom Luksemburškim a na drugoj turska vojska sa trupama vazala, među kojima je bilo i 5000 konjanika Stefana Lazarevića. Krstaši su izgubili, a nemački izvori kažu da su Stefanovi vitezovi odigrali ključnu ulogu.

Treća bitka je čuvena bitka kod Angore (današnje Ankare) iz 1402. godine. Sukobila se vojska mongolskog emira Tamerlana (Timura) i Bajazitove trupe među kojima je bio i Stefan sa svojim konjanicima. Turska strana je poražena, a Bajazit zarobljen, što je umnogome oslabilo tursku stranu u sledećim decenijama u kojima traju ratovi između četvorice Bajazitovih sinova.

Na povratku iz ove bitke, Stefan Lazarević od oslabljenog cara u opkoljenom Carigradu dobija titulu despota i vraća se u Srbiju.

(Čini se da je ratovanje i savezništvo u srednjem veku bilo u potpunosti podređeno trenutnim interesima velikaša i da je sasvim normalno bilo praviti savezništva na svim stranama ako to omogućava opstanak, kao i razvrgavati ta savezništva iz istog razloga. Ovo važi čak i za odnose među braćom koji su takođe u potpunosti podređeni interesima, pa je u celoj Evropi i u Turskoj normalno da braća ratuju i da jedan brat pogubi konkurente.)

odgovoreno ^mesec ^dan, ^godina od vladam (7,490 poena)
...