U kasnom srednjem veku od 900 - 1453 godine, u mnogim državama Evrope vladaju žene. To je najčešće dešava zbog toga što kralj umre pre svoje žene i ostavi maloletnog sina. Onda kraljica majka nastavlja da vlada u ime svog sina, kao tzv. regentkinja.
Međutim, to se u Srbiji ili nekom kraju Srbije nije dogodilo za vreme vladavine Nemanjića od Stefana Nemanje do Uroša V.
Žena Uroša I, Jelena Anžujska je izgleda imala veći uticaj i zadržala je kao posed Zetu i za vreme vladavine njenih sinova Dragutina i Milutina.
Druga Jelena, žena Cara Dušana, takođe je imala neki uticaj, sudeći da je za njenu ljubav Dušan prekršio pravilo o nestupanju žena na tlo Svete gore. Ali nije vladala sama. Jelena je bila uticajna i posle Dušanove smrti za vreme Cara Uroša V kao kraljica majka, a upravljala je Serom od 1355 do 1365 godine u istočnoj Grčkoj, praktično nadomak Carigrada. Poslednjih 5 godina te vladaviine Jelena nije navodila Uroša kao nadredjenog vladara i praktično je vladala sama. O Serskoj oblasti i Sreskom carstvu napisao je posebnu studiju Georgije Ostrogorski.
Izuzetak je možda Kneginja Milica koja je posle kosovske bitke i pogibije Kneza Lazara sigurno morala imati veći uticaj. Njen sin Stefan Lazarević imao je tada 12 godina (rođen 1377) i do njegovog punoletstva, u pobeđenoj kneževini Milica je mogla biti glavni autoritet.
Još jedan izuzetak je udovica kralja Dabiše, koji je u Bosni nasledio kralja Tvrtka. Evo šta Vladimir Ćorović piše o tome:
"Турци су, помагани од српских одељења, упадали 1395. и 1396. год. не само у Влашку, него и у тамишку и крашовску жупанију, где су харали и палили. Краљу Сигисмунду постало је јасно, да мора предузети нешто крупније, да би одагнао непријатеља из непосредне близине мађарских граница. Усред тих његових брига и планова стиже му вест о смрти краља Дабише. Он је одмах кренуо у Срем, да би искористио своје право стечено Ђаковачким Уговором. Али изгледа да са собом није водио веће војске. Међу босанским великашима би донесена одлука, да се на престо попне краљева удовица Јелена, макар привремено, да би се само избегао долазак Мађара. Сигисмунд је налазио, да проглашење Дабишине удовице не крњи његово право, пошто је она жена, а њена функција вероватно привремена. Сем тога, он је и сувише био заузет плановима против Турака, да би у овај мах том питању, које га није погађало отворено, придавао већи значај. Тако је босанско питање било обрађено, а Јелена, као прва жена права владарка у нашим земљама, остаде на престолу. Заведени од В. Клајића извесни наши хисторичари звали су Краљицу Јелену погрешно још и Груба. Да Јелена и Груба нису исто лице види се јасно из писма краљице Грубе, писаног 1399. год., у ком, међу осталим, говори и то, како је здраво "доколи намь е здраво господинь краль".
